Kažu da je čuven pesnik Tin Ujević bio veliki ljubitelj koktela i da je svojevremeno rekao: "Koktel je piće bez definicije, ima toliko recepata koliko čaša koje ga sadrže, ruku koje ga uzimaju, usta koja ga piju. On je univerzalnost plamena".

Uistinu tako i jeste, kreativnost pripreme koktela graniči se maštom, ili još bolje, granice ne postoje. Kombinacije pića u koktelima je stvar individualnog ukusa, pa koliko ljudi toliko i ukusa. Pravi koktel se sem ukusom manifestuje i vizuelnim izgledom koji mu daju bezbrojni aromatični i egzotični likeri, specifičnih boja, mirisa i ukusa.

Mašta prilikom ispijanja ili spravljanja koktela ili kakvog egzotičnog sastojka inspirisala je i mnoge pisce koji su tako obeležili svoje imaginarne junake. Nije nepoznato da čuveni književni i filmski lik Jana Fleminga, Džems Bond ispija martini ne mešan, nego mućkan* (što ima i medicinsku podlogu za priču o koktelima). Ili pak Herkul Poaro, junak detektivskih romana Agate Kristi, u svojim opuštajućim opservacijama držao je u rucu čašicu "Creme de Cassis", francuski liker od crne ribizle, nezaobilaznog sastojka u mnogim koktelima.

Producenti i scenaristi TV serijala Mućke, u ruke ali i pri ustima, dali su svom glavnom junaku, besprizorno simpatično Del Boju da ispija "Singapursku praćku", koktel poznat između ostalog i po verovatno najvećem broju ukrasa. Tako su kokteli u knjigama, filmovima i TV serijama dobili zapaženu ulogu, otkrivajući karaktere junaka koji ih ispijaju.

Sem u koktel barovima, kokteli su sve više zastupljeni i u "kućnim varijantama". Dostupnost raznih pića potrebnih za spravljanje koktela u velikom broju marketa otvara mogućnost i svima koji ne vole barove da uživaju u omiljenim mešavinama kod kuće. Kućne žurke i sedeljke sve više ponudu obogaćuju različitim koktelima. Neki za tako nešto angažuju profesionalce ali sve je više radoznalih koji sami pokušavaju da "smute" i ukrase piće.